Dan “D”… još malo

Ideja koja nije u kombinaciji sa akcijom nikada neće biti veća od moždane ćelije koju je okupirala izmedju ostalog reče Arnold H. Glasow.

Odavno sam planirala našu emigraciju, išla korak po korak ka cilju, i evo ga, toliko se približio da sam malo prestravljena. Mogla bih još da čekam, iz udobnosti doma svoga, ali sam se odlučila za radikalne poteze i uštedu vremena. Odluka je pala, idem u Austriju, tačnije Beč. Rok – okvirno dve nedelje.

Da se malo vratim unazad, odavno nisam pisala, iz opravdanih i neopravdanih razloga. Mrzelo me je, jer se toliko ništa nije dogadjalo. Sa druge strane, dala sam pun gas da završim mastericu na vreme, a moralo se i živeti od nečega, u našem/mom slučaju od rada. Treće, nešto sam anestezirana – nit vamo, nit tamo…čudan neki osećaj pred akciju. Kao kad se pakuješ za put i gledaš u kofer i ne znaš šta bi pre, dal da vadiš il da stavljaš.

Dakle, retrovizor kaže: puno odbijenica iz Nemačke, Austrije, i ništa od posla u Irskoj. Irsku sam maltene odmah i otpisala, posle razgovora sa onom regruterkom nisam slala više nijedan CV, uglavnom zato što su im cene stanova za iznajmljivanje stvarno nenormalne. Štreberski sam se odmah priključila silnim FB grupama, gledala oglase i zaključak je bio da možeš da iznajmiš sobu, koju ćeš da deliš sa nekim, ono krevet do kreveta, za oko 1000 eurića – nerealno (nadrealno??) !! Zatim sam se fokusirala bila na Nemačku, u kojoj zaista ima mnogo više ponuda za posao nego u Austriji, naročito onih koji ne zahtevaju nemački jezik. Ali, “Preko preče naokolo bliže” dodjoh opet do Austrije.

Poslala sam CV u jednu firmu, gde sam već bila odbijena. Svidela mi se pozicija, bila sam još više kvalifikovana nego za prethodnu, internacionalna firma, odličan softverski proizvod, nije potreban nemači jezik! Da bi mi opet stigla odbijenica u kojoj je pisalo da sam se prijavila za potpuno neku drugu poziciju i copy-paste “tenk ju kam agen”. Jasno mi je bilo da nisu ni otvorili moj “custom cover letter”, za koji sam se onoliko potrudila, jer da jesu, jasno bi im bilo za koju sam se poziciju prijavila. I reših da im to i predočim i da pitam u čemu je problem. Odmah mi je stigao odgovor iz HR službe da njima piše da sam se prijavila za tu poziciju za koju nisam i da mogu da apliciram opet preko drugog linka, ako hoću da me uzmu u obzir. Ne uskratih je za odgovor i rekoh da link sa karriere.at vodi na pogrešnu formu i da bi to mogli da isprave. Kasnije se ispostavilo da u toj službi rade njih dve i da su same mogle da isprave grešku i vide za šta apliciram, ali “Gde je tu pečat?”. Da skratim, posle par dana sam dobila poziv na intervju. YEEY! Razgovor je prošao sasvim ok, odmah mi je rečeno da će da mi pošalje neki test zadatak i da je to drugi krug, i da kad ga uradim pošaljem nazad i čekam oko nedelju dana. I da posle drugog kruga idu treći, četvrti i …dalje sam se izgubila.

Da skrenem sa teme, stvarno, ne znam šta je to sa tim silnim krugovima razgovora za posao, pa kao da traže Nikolu Teslu, astrofizičare i ne znam šta…a ovamo se kuka kako nikako dovoljno radne snage za IT sektor…ne razumem. Sad i ja kukam, da se vratim na temu…

Elem…nedelju dana je prošlo u sredu…7 dana od kako sam masterirala! Živci kao struna! Uzdržala sam se od slanja “Follow up”-a. Ako im trebam, zvaće me. Ako im ne trebam, pah OK, pičim dalje, a taaaaako bih ih pozvala. Žuri mi se!

Ohrabrila sam se da odem u Beč i da odande rešavam stvari iz nekoliko razloga. Prvo, drugar je to upravo učinio, našao je posao, u društvu je lakše. Drugo, kad šalješ CV sa lica mesta i sa austrijskim brojem telefona, verujem da su šanse mnogo veće nego sa “Evo, čekam da mi vi date posao i odmah dolazim” fazonom. Treće, jezik ću definitivno mnogo brže tamo savladati nego ovde. Nemački mi trenutno deluje jako teško za savladati, moj dragi madjarski mi je kao dečija pesmica. Četvrto, hoću da rešavam papirologiju i da radim bilo kakav posao, makar to značilo i da čistim stanove i firme, uredno skupljam pare za depozite i platne liste da mogu da iznajmim normalan stan za moj tim. Nema više šta da se čeka.

Cilj: Za tri meseca od dana odlaska, naći stan, naći bolji posao ako isti ne dobijem odmah, upisati decu u školu i makar rezervisati mesto u vrtiću za najmladjeg. Hoću li uspeti? Gledaćemo u nekoj od narednih epizoda!

Dotle…

 

 

 

You may also like

2 Comments

  1. Naiđoh na ovaj blog tražeći tuđa iskustva u dobijanju mađ. državljanstva jer, evo, tek 5 meseci učim, ali već 5 godina imam užasnu potrebu da se otisnem u Švedsku iz istih razloga kao i Vi – za dobrobit budućnosti kako meje, tako i mog čogveka i moga deteta….
    Moram da Vam kažem da ste me načisto fascinirali – to kako radite na ličnom napretku, troje dece izrodiste, a ne stajete sa napredovanjem nijednog trenutka…I hrabrost koju pokazujete odlaskom koji je pred Vama…divim Vam se, jer želim za sebe istu stvar…Praktično pitanje – kako će tata sam sa njih troje dok ste ta tri meseca tamo?? Nadam se da imate neku pomoć u tom smislu! Enivej, uživam u čitanju Vašeg bloga, baš ste mi podigli nivo motivacije i jedva čekam nastavak priče! Srećno i pratim… 🙂 Szia! 🙂

    1. Hvala puno na javljanju, i svrha mog bloga je vec ispunjena ako sam makar Vas motivisala 🙂 Bas mi je drago.
      Ja sam vec otisla, u Becu sam i spremam se da napisem blog o tome 😀
      Hvala Bogu pomoc imamo a i tata je sposoban 🙂 A sa druge strane nadam se da ova razdvojenost nece trajati bas cela tri meseca.

      Samo napred sa ucenjem madjarskog, tesko je ali se isplati! 🙂

      Minden jot!!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.