Drugi krug

Posle navedenih dogadjaja i perioda čekanja koji je sledio, odlučila sam da se vratim do Beograda na vikend, +- par dana, da vidim decu i žmua, napunim baterije pa nazad u nove pobede.

Momenat kad sam ugledala decu verovatno i ne moram da vam opisujem, mada sam i sama bila iznenadjena sopstvenom reakcijom i eksplozijom emocija koje, sve i da sam htela, nisam bila u stanju da prikrijem. Obično kada ne vidite decu (obično tudju decu) neko vreme, oni porastu i iznenadite se koliko. Kod mene je bilo obrnuto, delovali su mi tako majušno, čak i najstariji, kao bebece.

Bila sam očajna, nije mi se vraćalo u Beč uopšte. U Beču se ništa značajno nije dogodilo, trošim pare za bezveze, postala sam svesna koliko je teeeško naći normalan posao bez znanja jezika, deca su bez mene tužna, ja sam tužna…Počela sam da se preispitujem koliko sve ovo što radim ima smisla. Na sve to, posle dva tri dana, bio je utorak, zvali su me iz one velike firme da me obaveste kako su trenutno obustavili konkurs (??!!) za jednu od one dve pozicije, a za drugu su se jedva odlučili, ali za drugog kandidata. Bila sam o-č-a-j-n-a. Planirala sam da ostanem 4 dana, ali posle te vesti sam se odlučila da ostanem celu tu nedelju u Beogradu, i da se vratim pre početka sledeće, jelte, u nedelju, kad i svi ostali gastosi. Inače, u Beču kao da se radi od utorka do četvrtka, ništa značajno se ne dešava ponedeljkom i petkom.

Usput sam aplicirala za još dva tri posla…Odmah mi stiže odgovor za jedan, zakazan razgovor u ponedeljak, sutradan evo i drugi, zakazan razgovor u ponedeljak! Sreća, sreća radost. Osećam priliv nove energije, nove nade!

Pakujem se, obećavam deci da se ovaj put vidimo brže nego prošli (bilo je tačno mesec dana), s obzirom da Novaka slavimo u Beogradu, vraćam se za Beč.

U ponedeljak, prvi razgovor prolazi super, trebam im odmah, gori pod nogama, slatka ekipica, plata sasvim korektna, imaju stalne klijente, ali tek formiraju firmu (četiri “samostalca” prelaze u kao naš D.o.o), papirologija je u toku i ne mogu odmah da me prijave nego tek za mesec dana i na pola radnog vremena za početak. Dooobro… drugi razgovor, prolazi super, razradjeni proizvod, ozbiljna igra, javljamo za drugi krug u roku od 10 dana… a posle drugog ide treći i četvrti (preteruju zaista, ne razumem tolike krugove, postali su baš moderni i prenaporni!!). Od 13h do 19h sam bila na razgovorima, najduži prvi intervjui ever. Razdaljina izmedju ove dve firme cca 200 metara 🙂 Kod prvih sam počela odmah sutradan da radim, na satnicu. Projekat sam završila na vreme, super su zadovoljni i oni i klijenti, znali su da sam imala i drugi razgovor i ne bi voleli da me izgube. Da li hoću kod njih na puno radno vreme, radiću dve vrste posla, pošto ja imam iskustva a oni potrebe, bilo je pitanje upućeno meni. Rekla sam im iskreno, da ne mogu da im potvrdim odmah, da hoću da vidim i ova druga firma šta mi nudi, iz prostog razloga što nisu u mogućnosti odmah da mi daju ugovor na puno radno vreme. Sutradan dobijam poziv za drugi krug iz te druge, nazovimo “razradjene” firme. Da mi je neko pričao, ne bih verovala šta mi se dogadja. Golub na grani ili vrabac u ruci…oba mesta imaju svoje prednosti i mane. U ponedeljak idem na drugi krug razgovora ali u ovom momentu zaista mislim da potvrdim ostanak u ovoj firmici i da rastemo zajedno.

Našla sam i stan, zapravo ovaj stan smo drugar i ja gledali dugo, ali nismo bili sigurni da li nam odgovara i šta hoćemo. Na kraju smo ga uzeli i zadovoljni smo. Odgovara nam zato što je “Biznis” stan, te je ugovor samo na tri meseca a ne na više godina, cena je manje više OK, lokacija je dobra (imam pogled na blistavi točak, Wiener Riesenrad, Prater) i stan je potpuno nov. Taman dok mi se ne zavrte plate i dok ne nadjem veliki stan za moju ekipu. Mana je što ne mogu da radim prijavu prebivališta za članove porodice i da završavam njihovu papirologiju, ali manje više to se da srediti čim mi se prihodi stabilizuju i čim odlučimo da je momenat. Sa ove tačke gledišta, prethodno postavljen cilj od mesec dana će definitivno biti probijen. Verujem da pre sredine januara neću još ni krenuti u proceduru njihovog dolaska.

Zemlja je okrugla, i vrti se, znali ste to? Dja gore, dja dole…Trenutno sam zadovoljna kako se odvijaju stvari. Nadam se da će se nastaviti u tom pravcu.

Bis bald!

 

 

You may also like

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.