Drugo gastarbajtersko leto

Halli hallo!

Evo, red je za referat sa drugog gastarbajterskog leta.

Volela bih da vam ispričam kako se drastično razlikuje od prvog, ali njet.

Ideja je (opet) bila, da svo troje klinaca ostavimo kod bake u Beogradu, jer su se jaaako uželeli drugara i sestara, a mi da malo odskitamo u neki evropski grad. Zatim smo se predomislili i rešili da i mi ostanemo u Beogradu i poobavljamo neke stvari koje nismo završili tamo a i za koje nismo imali vremena ovde (čitaj mali servis. Za nas, ne za auto). Zapravo, vremena bih ovde možda i našli, ali veći je problem naći odgovarajuće lekare, zubare…Definitivno planiramo i te servise da prebacimo u Beč, ali za sada je prošlo ovako.

Za “razliku” od prošle godine, ove godine nismo planirali da se vidimo sa svima. Ove godine je bilo još intenzivnije, bukvalno smo došli u situaciju da zakazujemo termine na po sat vremena da bi uklopili sve ljude 🙂 I da me ne shvatite pogrešno, sve su bili dragi ljudi a ne neki padobranci.

Grad Beč organizuje kampove za decu,  na raznoraznim prelepim destinacijama, sa povlašćenim cenama. Kao jedna socijalna država, cena zavisi od prihoda koje imate. Da bih vam to plastično objasnila, to izgleda ovako: Mi koji imamo dve, mogu reći dobre plate i dečiji dodatak, smo za dvoje dece, kamp 14 dana, platili 800 eur. Naši prijatelji, koji imaju jednu platu i u tom momentu nisu jos uvek primali dečiji dodatak su platili 21 euro za dvoje dece, 14 dana. I slovima: dvadeset-jedan-euro! Četrnaest-dana! Dvoje-dece! Go-Go Austria!! Informacije za zainteresovane na ovom linku.

Deca se raspuštaju 30.juna, mi smo planirali na odmor 12.jula. Imali smo problem šta da radimo sa decom te dve nedelje. Grad Beč takodje organizuje dnevne kampove. To znači, odvedete dete ujutru na lokaciju (obično neki školski objekat) i pokupite ga kad vam odgovara, recimo oko 17h. Tu doručkuju, ručaju, užinaju, igraju se, idu u obilaske, organizuju raznorazne radionice i nema brige. To zadovoljstvo košta 50 eur nedeljno po detetu, za drugo dete 25 eur. Mi smo uzeli dve nedelje i bili mirni. Link ovde.  Mala digresija, prošle godine kad sam pokušala da prijavim decu za dnevne kampove, moglo je samo lično da se ode i to obavi. Pritom nismo dobili mesto jer je sve bilo popunjeno. Ove godine, prijava je išla elektronskim putem i mesto sam dobila bukvalno od danas za prekosutra! To mi se svidja ovde, primete problem i rešavaju ga, vrlo efikasno.

Na ovaj drugi kamp na jezero, trebalo je da idu od 13.8. Naš odmor je trajao normalno dve nedelje, te smo imali dve nedelje koje nismo organizovali. Odluka je pala da ćerka ostane sa bakom u Beogradu, kao najmirniji (stara slava) član familije, a momke da vratimo sa nama za Beč. Stariji može da ostaje i sam kod kuće a najmladji ide u vrtić koji normalno radi celo leto, te nema problema.

I tako bi…ovo zvuči kao bezveze protraćen odmor, i mi smo to tako smatrali, te smo dok su stariji bili na kampu, sa mladjim otišli na Balaton, da se ljudski okupamo umesto mora. Taj vikend na Balatonu subota je trajala tri dana. Baš nam je leglo lepo i napunismo baterije. Ovu poslednju nedelju, dok deca ne krenu u školu, ja sam radila od kuće, a roditelji koji nemaju taj luksuz bi verovatno morali da organizuju opet neke dnevne kampove ukoliko nemaju nekoga da im čuva decu. Počeli smo da praktikujemo (još uvek stidljivo), vikend putovanja i jako nam se svidja. Nisam se setila da to dokumentujem ovde ali ispraviću, jer verujem da te informacije takodje nekome mogu da budu korisne!

Jel sam spomenula kako je moj lepi Beograd sad jedna odvratna, raskopana, unakažena, nefunkcionalna, siva, prljava rupa? Trenutna (nadam se!) slika (čitaj uprava) Beograda precizno predstavlja razloge zbog kojih smo otišli. Po odlasku tamo, bez izgovorene reči, jedan drugom smo potvrdili da je odlazak bio najbolja moguća stvar koju smo uradili.

Spremamo se za školu, leto je proletelo i krećemo u nove pobede! Sledeći odmor, obećavam sama sebi, biće mnogo zanimljiviji i trajaće bar tri nedelje! Prošle godine kad sam izgovorila “Idemo kući”, misleći na Beč, nije potpuno štimalo. Ove godine svim srcem sam se radovala povratku kući, u Beč! Čak i najstariji, koji je normalno imao najveći otpor prema tome, stidljivo je priznao kako se ipak “malo” raduje što se vraćamo kući.

I jedna prigodna

Naslovna slika Djordje Nikolic sa Pixabay

You may also like

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.