Dva desno, jedan levo

oglas za posao

Ne, ne nije u pitanju neko kolce.

Pre neki dan sam se registrovala na jedan regruterski sajt experis.at.  Našla sam oglas za posao IT project manager-a i poslala aplikaciju sa propratnim sadržajima (cover letter, reference…).

Vrlo brzo mi je stigao odgovor od njih. Odbili su me. Regruterska kompanija me je odbila! Taman da ti se samopouzdanje sroza do balčaka! Ali, naveli su mi razlog. Preduslov da bi me uopšte uzeli u razmatranje je nivo nemačkog jezika b2-c1 ili iznad! Na to su dodali da je drugi preduslov validna radna dozvola za Austriju.

Tu mi je već bilo jasno da oni moju aplikaciju nisu ni pročitali, niti su detaljno pregledali moj profil. Svakako sam jasno navela da posedujem EU državljanstvo, ali su oni verovatno došli do adrese, videli Beograd i rekli baj baj. Malo me je razočarala ta površnost i nezainteresovanost. Poslala sam im nazad email, rekla kako mi je jasno da je nemački vrlo važan, da sam počela da ga učim i skrenula još jednom pažnju da sam državljanka zemlje koja je u EU, te mi posebna dozvola nije potrebna kao i da sam se nadala da oni kao regruterska firma imaju i poslove za koje ne treba isključivo nemački jezik. Nije ih mrzelo da mi odgovore, da je nemački jezik ipak potreban i da je moja adresa u zemlji koja nije članica EU te da mi treba dozvola?!

Lekcija naučena, sela sam da prepravim CV. Ovaj put sam se odlučila za europass format. Na internetu može da se nadje dosta “template”-a, ali  na europass sajtu ima online editor preko koga vrlo lako može da se napravi CV. To sam i uradila, adresu sam izostavila.

Prelistavajući poslove na LinkedIn-u, kao deo svakodnevne rutine, naišla sam na posao u Budimpešti. Nekad oglasi koje postavi kompanija, prosto zrače nekom pozitivnom energijom. A ja kad pročitam takav oglas, koji pritom odgovara mojim kvalifikacijama i interesovanjima, kao da se zaljubim.

Malo da skrenem sa teme, jednom sam se tako zaljubila i u oglas za posao u Srbiji. Naravno, Australijanska je firma bila u pitanju, oglas pun energije, posao koji bih obožavala da radim. Sročila sam šarmantno propratno pismo i dobila odgovor vrlo brzo, od glavnog lika Australijanca, kako će vrlo brzo neko da me kontaktira iz HR službe. Bila sam presrećna. Posle par minuta, šalje mi email i gospodjica iz HR-a, koja je bila u cc-u emaila od glavnog lika, zakazuje mi razgovor.

Ulazim u firmu, dočekuje me ona. Sva tunjava i vrlo čudna. Ajd, nema veze. Sastanak počinje, pridružuje se i team leader (cca 25 godina) i još jedna ženska, isto mlada, nema više od 25 godina.

Ja i dalje vrlo entuzijastično nastrojena. Pripremila sam bila i mali projekat u alatu u kom je trebalo da radim. Ne lezi vraže, počinje ispitivanje od strane HR-ice, sa energijom mrtvog puža i jednoličnim tonom, kao da je na nekom teškom sredstvu za smirenje. Ja i dalje pokušavam da podignem nivo energije, al ne daju se. On smrknut kao da mu nije do života, HR već rekoh, jedino je devojka imala polu osmeh. Krenula je od onih najgeneričnijih, dosadnih HR pitanja, do toga da joj nije bilo nešto jasno vezano sa moje master studije. Znam da je pitanje bilo toliko nelogično da sam se zapitala da li je ona ikad studirala. Vidim ja da joj inteligencija nije jača strana, ali strpljivo objašnjavam. Da bi došli do onih “Google” pitanja, tipa: “Šta mislite, koliko krava ima u Srbiji”. Znam za foru, nisam se ni iznenadila, krenula sam analitički da odgovaram, dečko team lider me prati, i dok ja objašnjavam proces kako možemo doći do nekog broja, ona nastavlja svoju priču, pošto nije rekla sve što joj piše u priručniku… “Znate, mi samo želimo da vidimo kako vi razmišljate, ne očekujemo tačnu cifru”. Htedoh da padnem sa stolice, jer se mislim “Da me uopšte slušaš, shvatila bi da sam to već zaključila…Oh, Gospode!!” Momak se već malo raspoložio, devojka isto, ali HR i dalje ladna ko boza nit sluša nit vidi, samo baca pitanja. Posao nisam dobila, a posle tog razgovora ga nisam ni htela. Elem, da se vratim na apliciranje za posao u madjarskoj firmi…

Dakle, poslala sam propratno pismo, objasnila sve što sam imala da objasnim, CV u europass formatu i odgovor stiže odmah sutradan. I dalje nabijen pozitivnom energijom, kako ni oni ne vole bezlične generičke mail-ove, ali da su trenutno zauzeti (sa duhovitim dodacima zbog čega su zauzeti) i da očekujem odgovor ovih dana. Jeee, meni dovoljno za sad. Kao što sam već rekla u jednom postu , iako Madjarska nema neki standard i nije ni upola uredjena kao Austrija recimo, pruža jednu neprocenjivu stvar a to je savladavanje jezika, meni da učvrstim a deca da ga nauče. Sigurno ne bi bila definitivna, krajnja destinacija, ali godinu dve bi nam odlično došlo.

Takodje sam poslala mail na dve adrese u Austriji, jedan u marketinšku kompaniju a jedan u neki hotel. Ta priča sa hotelom mi se svidela, zato što nude smeštaj, posao koji sam u prošlom životu radila i zato što su pritom i škola nemačkog jezika za strance, te bih imala priliku i da učim nemački i da uz sve to još zaradim neki euro. Doduše, oni su u oglasu naveli da već očekuju neko znanje nemačkog, te sam ja pokušala u propratnom pismu da im objasnim da nema razloga samo zbog toga da me odbiju 🙂 Videćemo da li će to imati nekog efekta ili neće.

Dobra stvar je što mi je marketinška agencija poslala pozitivan signal i to da nisam u startu odbačena zbog neznanja nemačkog i da su u procesu pregledanja biografija i da mogu očekivati telefonski poziv u narednom periodu.

Ajjj taj nemački…kad ćemo doći do toga da možemo samo da instaliramo, sa dva klika, potrebna znanja u mozak…Biće toga, sigurna sam…A dotle, grejanje stolice, strpljenje, trud i vreme…

Do daljnjeg…

 

 

You may also like

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.