Januarska žurka

Hallo Leute!!

Vreme baš leti. Poslednji članak sam napisala pre više od mesec dana (ovde), a od tad se dosta toga pozitivnog dogodilo.

Novaka smo proslavili u Beogradu, a posle čoporativno svratili do Beča. Pre odlaska u Beograd sam definitivno potvrdila ostanak u firmi gde sam počela kao honorarac i zaustavila proces u drugoj firmi. Odluka nije bila laka, jer mislim da bih u drugoj firmi možda imala više šanse za neke ozbiljne karijerne korake, ali…u ovoj firmi sam toliko lepo primljena i drugarski su se postavili. U tudjini, to mi je značilo i odluka je pala. Ponudili su mi puno radno vreme, ostali uslovi su i ovako bili dobri za početak. Zvanično sam dobila ugovor odmah početkom januara.

Umor, umor, umor…

Januar…ludački počeo, samo jurnjava. Plan je bio da zajedno odemo u Beč na nekoliko dana, pošto cimer nije bio u stanu, da deca malo osete grad, pa da se oni vrate za Beograd a ja da ostanem i nadjem “konačan” stan. Kad smo stigli, pomešana osećanja, i nas matoraca i njih dece, mogla su da se seku nožem u vazduhu. Deca su potpuno ukačila šta se dogadja. Naravno da negoduju, i mali i veliki, zbog drugara, zbog škole, vrtića, bake, tetke, sestara…tešenje Skajpom, Viberom i ostalim čudesima nije mnogo pomagala. Grad im se svideo, a najviše im se svideo metro i trotineti i bicikli na sve strane. Metro je možda bio i glavna zabava 🙂 Na poslu jednom projektu otkucava kraj, ja izlazim iz kuće ujutru i vraćam se kasno, radim i od kuće, maltene decu nisam ni vidjala. Žmu i deca su se sami snalazili po Beču 🙂 Od mene su samo dobili “kreš” kurs snalaženja u Bečkom prevozu.

A sad….

Upis u osnovnu školu i vrtić u Beču

Ove godine je grad Beč pokušao da oformi prvo bilingvalno madjarsko-nemačko odeljenje u jednoj školi u 18. bezirku. Pošto bih jako volela da deca nauče i madjarski i smatram da su jezici bogatstvo i da deca lako uče, htela sam u njega da upišem srednje dete. Ona taman od septembra treba da krene u školu, s obzirom da puni šest godina. Rečeno mi je da upis u to odeljenje moram da obavim do 12. januara. Oni su morali nazad za Beograd 10. januara.

8.1 PONEDELJAK – Počela sam da razmišljam, više rekreativno, kako da izvedem upis, nisam želela da propustim to odeljenje. Imam dva dana, realno nemoguća misija. Da bi ona mogla da ostane samnom prvo moram da je upišem u vrtić, jer nema ko da je čuva kad Žmu ode,  a da bih mogla da je upišem, moramo biti prijavljene na istoj adresi. E, pa adresa je bila problem, pošto sam u “biznis” stanu, koji ne može da nam bude “primarna” adresa a i mislila sam da mi je za ceo proces upisa u školu i vrtić potrebno više vremena od dva dana.

9.1 – UTORAK – Najmladjem 3. rodjendan. Tortu sam pravila veče pre toga, u ponoć, bez ikakvih alata i odgovarajućih posuda. Za to je bila potrebna kreativnost – ispala je fantastično 🙂

Dolazim na posao, razgovaram sa kolegama o situaciji vezano za upis u školu. U susret, bez da sam pomislila a kamoli tražila, izleću kolege sa posla, jedan od njih će da nas prijavi na njegovu adresu. Posle te informacije, htela sam da probam da pošaljem Online zahtev za mesto u gradskom vrtiću, sa ubedjenjem da nema šanse bilo šta da završim i da će se ona ipak vratiti za Beograd sa ostalima. I kolege su mi rekle da se mesto u vrtiću, naročito gradskom čeka. Posle 10 (deset!) minuta mi stiže odgovor da im pošaljem dokaz da radim i meldezettel (prijavu adrese). Prijavu stana nisam imala odmah, jer, jelte, saznala sam da mogu da se prijavim kod kolege 10 minuta ranije. Nisam odgovorila na e-mail, morala sam da čekam sutra ujutru da odem do magistrata (u bilo kom bezirku, nezavisno od adrese boravka) i da nas prijavim (postupak prijave na adresu u Beču ću objasniti posle). Dolazim kući, mrtva umorna. Kažem mužu novosti i molim ga da ostane dan duže, da vidimo šta će da se desi.

10.1 – SREDA – Odlazim u magistrat, registrujem nas na adresu, šaljem dokumenta mailom gospodji zaduženoj za naš upis u vrtić. Stiže mi odgovor, da smo dobili mesto, treba da se javim glavnoj gospodji u objektu kojim sam tražila (4 minuta od posla) i dogovorim termin upisa. Nerealno, jel da?? Odmah zovem broj. Sprechen Sie Englisch? Uh, aumh, ja a little! Dogovorimo se nekako, ali nažalost tek za ponedeljak…uhhh. Pa dobro, sreća pa je moja mezimica jedno izvanredno dete i znala sam da može da bude u kancelariji samnom dan dva a da pritom ne popijem otkaz. Isti dan zovem i direktorku škole da zakažem upis, dobila sam termin sutradan. Kolege su pune razumevanja i iako završavamo projekat dozvoljavaju mi da malo kasnije dolazim u kancelariju i da odradim deo od kuće. Level mog umora +beskonačno, ali moja rešenost takodje.

11.1 – ČETVRTAK – Momke pakujemo u auto, voze nas do škole, teška srca se odvajamo. Još malo pa ćemo svi biti na okupu. Žmu ide da završava papirologiju, proda auto, mi da nadjemo stan i eto nas svi zajedno u Beču.

U školi, dočekuje nas prijatna direktorka, priča engleski. Komunikacija sa detetom rukama, nogama, ja joj prevodim šta nije jasno. Direktorka mi kaže da ne preporučuje upis u bilingvalno odeljenje zato što će detetu biti mnogo dva nova jezika, mešaće ih. Razočaram se u nedostatak njenog entuzijazma (savetovala me je i da stariji krene razred niže, zbog matematike! Imala je slučaj dečaka iz Srbije koji nije mogao da prati. Ej bre, moj mali cepa matišku!!). Ja se strogo ne slažem sa njenim stavom o dva jezika. Biće joj teško i ovako i onako ali će za godinu dana, nek bude i dve, pričati dva jezika plus maternji. Naročito što kreće sa nemačkim jezikom odmah u vrtiću, a iz iskustva ljudi koji su isto tako došli kao mali, čak i malo stariji, svima je bilo potrebno 6 (šest!) meseci da progovore nemački. A ona ima čitavih osam meseci do polaska u školu. Objasnila sam joj da smo samo zbog tog bilingvalnog odeljenja i došle u tu školu, te smo se dogovorile da izvršimo upis a situaciju sa jezikom ćemo da procenimo u septembru. Takodje, ako budemo želeli da promenimo školu ni to nije problem, samo par telefonskih poziva i rešeno.

Direktorka je obavila deo posla koji kod nas obavlja pedagog pri upisu u školu: testovi isti kao kod nas (logika, boje, oblici, sabiranje…), možda i malo teži i obimniji, čak i neke “fizičke” testove kojih se ne sećam da su postojali pri upisu starijeg sina u školu (hod po liniji, unapred, unazad, stepenice, skakanje na jednoj nozi, skakanje, čučanje, ustajanje iz turskog seda bez ruku…). Sve je to trajalo dobrih sat i po vremena. Sa rečima da je dete sjajno i vrlo zrela za školu, dobili smo uput za doktorski pregled, paketić dobrodošlice i još neke papiriće za popuniti (vezano za boravak posle nastave).

Inače…deca u bečkoj školi idu u papučama, leže po podu (bar u ovoj) i tako neke čudne stvari… 🙂

Dva dana kasnije, zvala me je direktorka i rekla da nažalost nisu uspeli da oforme madjarsko odeljenje, jer nije bilo dovoljno prijavljenih. Kasno su oglasili tu opciju i pokušaće sledeće godine opet. Baš mi je bilo žao. Ali, bar smo završili upis, nekoliko dana kasnije i lekarski..

Ćerka je taj dan junački izdržala u kancelariji…kuhinja je bila puna njenih igračaka. Junakinja moja…malo je prozviždala drugi dan ali je izdržala!

Taj petak…toliko sam mu se obradovala…ne pamtim kada sam se više obradovala petku!!!

15.1 PONEDELJAK

Pojavljujemo se u vrtiću, direktorka nas dočekuje, zove jednu od vaspitačica koje pričaju srpski. OK! Danke! Malena se opustila kad je videla da je neko ipak razume. Završavamo upis, samo sa pasošem i papirom koji su mi poslali mailom. NIŠTA VIŠE. Izvod iz matične knjige i karton vakcinacije tek treba da im odnesem. Taj dan su mi rekli da ostane pola sata. Vapitačica joj se zove isto kao vaspitačica iz Srbije, a pritom nije Dragica, Jelena ili Vesna! Počinjem da verujem da moje dete ima super moći. Prvih pola sata prolazi super. Iz vrtića znaju da je nemam gde i da moram na posao, sutra neka ostane od ujutru do 15h. Tako i bi, stim što nismo došle ujutru jer smo išle na doktorski pregled u školu, pa smo stigle tek oko 12h. Treći dan je već išla puno radno vreme. Jako, jako su ljubazni, predusretljivi i puni razumevanja.

Vezano za super moći moje malene… pored vaspitačice koja priča srpski i zove se isto kao njena omiljena vaspitačica iz Srbije…tražimo stan, njeni uslovi su da objekat mora imati nešto od njenih omiljenih boja koje su plava i zelena. Malo je reći da bilo koja zgrada ili stan za koji smo se zainteresovali ima ili plavi ili zeleni (ili oba!) zid u stanu ili u najmanju ruku fasadu jedne od te dve boje. Fasada njenog vrtića je zelene boje.

28. 1 SUBOTA – Ova nedelja je bila mnogo opuštenija, projekat je gotov, sve je išlo polako i bez stresa. Malena zna da broji do 10 bez zamuckivanja, jednu pesmicu, boje, i još par korisnih reči. Upušta se u razgovore u metrou sa kolegama sa kojima deli sedišta, koristi svaku reč koje se seti. JEDNA NEDELJA! Iako je krajem ove nedelje bila i faza da neće da ostane u vrtiću, plakanje i srceparajući stisak pred moj odlazak. Kad dodjem po nju, zateknem je veselu. Doduše kako se sama igra uglavnom, još nije stekla nekog drugara. Po njenim rečima, mora da prodje još malo vremena dok ih upozna.

Žmu je u medjuvremenu prodao auto, najmladji danas dobio boginje, ja i malena gledamo stanove i sutra ćemo da odlučimo koji ćemo da uzmemo. Situacija sa stanovima u Beču je katastrofalna (već pisano ovde). Ulaz u stan je preskup, ponuda je slaba ako tražite stan bez maklera, odnosno agencije koja uzima proviziju 2 bruto kirije (u našem slučaju oko 2000 eura, NE DAM!). Cene stanova su iste u centru i u pi…..na kraju grada. Da ne spominjem kupovinu svega za stan…od kašika do ormana…

Najstariji se psihički sprema za odlazak i razdvajanje od najboljeg drugara. Iskreno me srce boli zbog njega, ali sam stvarno sigurna da ipak činimo pravu stvar za njihovu budućnost.

Momci bi trebalo da nam se pridruže za 10-tak dana. JEDVA ČEKAMO!! Onda opet igranka oko papirologije – upis škola, vrtić, žmuova dozvola…. Biće ovo zanimljiv mesec….posle toga bih mogla na odmor? 🙂

 

KORISNI LINKOVI:

Informacije o upisu dece u vrtić u Beču : https://www.wien.gv.at/amtshelfer/kultur/bildung/bildungseinrichtungen/kinder/kindergarten.html

Online zahtev za registarski broj deteta, tj zahtev za upis u vrtić :  https://www.wien.gv.at/amtshelfer/kultur/bildung/bildungseinrichtungen/kinder/kindergarten.html (potrebna je registracija)

PRIJAVA BORAVKA U BEČU:

Za prijavu boravka u Beču potreban vam je formular: https://www.wien.gv.at/verwaltung/meldeservice/meldezettel.html

Popunite, potpiše se vlasnik stana ili neko ko je Hauptmieter (il slično, odnosno osoba koja ima glavno pravo stanovanja, tj koja je iznajmila stan od vlasnika). Taj papir sa pasošem odnesete u bilo koji magistrat i za pet minuta dobijete papir koji nosate svugde sa sobom i koji vam je potreban za sveee što želite da obavite od administracije u Beču. Lista magistrata sa adresama je na ovom linku : https://www.wien.gv.at/verwaltung/meldeservice/stellen.html

Ona osoba koja ima e-card, zdravstvenu karticu, može da zatraži i da istu pretvori u “citizen card” tj “buergerkarte”,  i onda ima mogućnost online administracije, izmedjuostalog i promenu adrese u tri klika. Korisna stvarčica, taj korak ću tek da uradim. Odlažem jer me svaki kontakt sa njihovom (kao i našom) administracijom užasava, naročito na nemačkom.

Više info na: https://www.buergerkarte.at/en/activate-card.html

 

 

 

You may also like

2 Comments

  1. Blog je fenomenalan! Hvala na svim informacijama, jako su korisne iako nas put vodi u Germaniju.
    Potpuno isti put prolazimo, sa madjarskim državljanstvom, samo što je žmu taj naš krčitelj. Takodje, troje dece, isti uzrasti, tako da su mi jako korisne sve informacije vezano za školu, vrtić, integraciju…
    Sada traži stan, što je jako izazovno za mnogočlanu porodicu.. Ali verujem da će sve ispasti kako treba.
    Veliki pozdrav!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.