Obrćemo novi krug

Kako je u prirodi sve ciklično tako se i kod nas situacije ponavljaju. Posle dve i po godine, neke stvari koje sam radila kad sam došla su opet došle na red da se promene.

Dobila sam dva nova cilja, naći veći i jeftiniji stan i naći novi posao.

Traženje novog posla opet nije bio baš lak posao. Što zbog jezika ali i zbog činjenice da sam htela isključivo jednu poziciju gde imam najmanje radnog iskustva. Scrum master. Zvuči malo…uvrnuto, ha?

Početkom 2019. sam u firmi dobila priliku da uskočim na tu poziciju i mnogo sam bila srećna zbog toga iz prostog razloga što je to nešto što sam godinama čekala. Verujem da neće svima biti poznato o čemu se tu radi ali oni koji su u IT svetu su skoro pa sigurno imali prilike da se upoznaju sa agilnim razvojem softvera i SCRUM-om kao frejmvorkom za primenu istog. Ako ne računam nekoliko godina rekreativnog čitanja i proširivanja znanja o SCRUM-u, celu 2019. godinu sam provela samo čitajući, učeći i koliko je bilo moguće primenjujući to što sam naučila iz knjiga. Na kraju sam uspešno odradila i sertifikaciju.

Nažalost moja mala firmica je dočekala teška vremena, zbog unutrašnjeg nesklada, posla je bilo sve manje i manje i ja sam se dala u potragu za novim poslom. Aplicirala sam i aplicirala i bila odbijena što zbog ne govorenja nemačkog što zbog malo zvaničnog iskustva na toj poziciji, ali sam rekla sebi “Istrajaćeš i što je tvoje doći će!”. I došlo je! Zapravo, kad sam potpisala ugovor u ovoj firmi dobila sam još jednu bolju ponudu da budem “Scrum of Scrum masters”, gde je i plata dosta veća, ali… odbila sam… za sad.

Medjutim došla nam je i pošast zvana Korona…taman kad je došlo vreme za moj prvi radni dan, svi su oterani iz kancelarija da rade od kuće a ja na dodatni, plaćeni odmor! Rečeno je da će potrajati možda nedelju dana tako, pa ćemo videti za dalje, ali ispade još gore. Cela firma je stala, nema dostave, nema proizvodnje, nema razvoja softvera….sve stoji. Iskreno, mislim da IT odeljenje uopšte nije moralo da stane, sa današnjim alatima mogli smo potpuno fino da radimo na daljinu. Zašto su se odlučili na potpunu obustavu ne znam, mogu samo da nagadjam da im je tako bilo ekonomski isplatljivije jer su se oslonili na ekonomsku potporu države i pakete pomoći koji su im pruženi.

Najgore od svega, ne znam koliko će to potrajati…ali za sad deluje da pre maja nećemo početi da radimo. Lepo zvuči plaćen odmor, ali iskreno, meni se radi! Toliko mi se svidja taj posao i imala sam velike planove za ovu godinu, al eto…

Vreme koje sam dobila ovim prinudnim odmorom iskoristiću izmedjuostalog da učim madjarski. Opet sam krenula sa časovima sa mojom dragom profesorkom i baš se radujem da sve obnovim i napredujem dalje.

Što se tiče dece….

Stariji cepa nemački, mnogo je srećniji u novoj školi. Obožavaju ga i fascinirani su njegovim napretkom. Našao je dobre drugare i baš je zadovoljan. Iz nemačkog je dobio dvojku na pismenom (srpsku četvorku) uz pohvalu da je napisao najbolji sastav. Kad se setim kako smo se prošle godine tresli samo da dobije prelaznu ocenu zbog nove regulative da bi mogao da upiše sledeći razred. Pored škole, našli smo i savršenog profesora za harmoniku. Nemam reči da opišem tog čoveka i njegovu ambiciju i posvećenost. Za pet meseci je napredovao više nego što je u Srbiji za tri godine odlaska u muzičku školu. Pauza od godinu i po dana ne sviranja je za čas preskočena i malenić već ozbiljno svira 😉

Mezimica napreduje isto dobro, nema problema sa nemačkim a ni sa ostalim predmetima. Sve ide svojim tokom, polagacko.

Najmladji bandit ni ne zna šta je to problem sa nemačkim, usvojio ga je kao maternji. Povremeno ima problema sa mucanjem, ali i to dodje pa prodje pa dodje pa prodje…ne dižem paniku za sad, čitala sam da je to poprilično normalno kad se usvaja više jezika od jednom.

Žmu je još uvek na istom mestu, našao je svoju ekipicu sa posla, više ni ne ostaju toliko dugo kao prošle godine a svidja mu se količina bakšiša, te ne planira da bilo šta menja. Doduše, videćemo šta će biti sada i sa njegovim poslom zbog Korone. Za sad i dalje rade uz odredjene mere predostrožnosti i uz mnogo manje stresa pošto nema gužve u gradu, slobodno može da se parkira, ne ulaze u stanove nego samo ostavljaju robu ispred vrata.

Potraga za stanom je definitivno pakleni posao ovde. Mislim da sam već spominjala Genossenschafts i Gemeinde stanove. To su uglavnom jeftiniji, gradski stanovi u koji kada udješ kao da je tvoj sve dok redovno plaćaš. Da vas ne zbuni, to su stanovi koji se non stop grade te možeš da biraš da li hoćeš da čekaš da se izgradi potpuno nov ili da uzmeš neki iz kog je neko izašao. Ali, sa druge strane, doći do stana je pakao. To su liste čekanja još pre nego što se stavi kamen temeljac…godinama unapred. I ponekad ulaz u njih nije uopšte jeftin (za Genossenschafts), ali od banke može da se podigne vrlo povoljan kredit za tu namenu. Šuška se i da možeš doći do takvog stana ako poznaješ pravu osobu i platiš joj. Verujem u to i čak sam upoznala jednog koji to radi, ali više mi je smrdelo na prevaru nego na pravu stvar te se nismo upustili u avanturu. Za sad smo na spiskovima svih mogućih firmi koje se bave izgradnjom, svaki dan češljam njihove sajtove i čekam…kao za posao…koji je moj, taj će doći.

Eto tako, sve se vrti, sve se menja, bitno je da napredujemo, srećni smo ovde. Do Srbije sam morala u januaru da svratim i, ne bih da zvučim grozno ili pokondirano, ali zaista, zaista sam jedva čekala da se vratim u Beč. Bila sam dan i po u Beogradu. I deca su prestala da kukaju, valjda kako su stekli drugare i ovde, tu i tamo ih čujem, više iz navike, da bi želeli malo u Srbiju.

U Beču za vreme Korone sam pisala u ovom postu. Nije baš zabavno i svi se nadamo da će brzo proći a ujedno strahujemo i da to neće biti slučaj već da će ovo sve malo duže potrajati.

Ostanite kod kuće, ostanite zdravi i budite odgovorni prema sebi i drugima 🙂

Pozdrav do daljnjeg!

 

You may also like

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.