Preseljenje u Beč

Dan “D” je došao i prošao, pa ima već 3 nedelje. Prvi utisak mi je bio fantastičan, osećala sam se kao kod kuće i to mi je bilo jako važno. Prvi dan kad sam šetala ulicama 8. bezirka, oči su mi se napunile suzama od sreće što će moja deca imati prilike da odrastaju u prelepom, uredjenom gradu.

Smestila sam se kod drugarice, te je sam početak bio vrlo lagan. Ovde je takva peripetija naći stan, bez 10.000 eura u šteku, platnih lista i ostalih zavrzlama, koje došljaci mahom nemaju kad dodju.

TRAŽENJE STANOVA U BEČU

Prvi dani su se svodili uglavnom na googlanje oglasa “Wohnung miete, Wien, provision frei”. Ti prvi dani još traju, zato što je to ono što i dalje radim čim otvorim oči. “Makleri” odnosno agenti za nekretnine uglavnom uzimaju dve bruto mesečne kirije od zakupca i ne znam koliko od samog stanodavca. Stan može da se zakupi i direktno od vlasnika, i onda nema provizije ali je svakako tu kaucija koja uobičajeno iznosi 3 bruto kirije. Cene stanova su poprilično slične, kirija se uvek navodi uz “Betriebskosten” odnosno troškove koji idu uz stan tipa izbacivanje djubreta, održavanje zgrade, voda i porez od 10% (odnosno valjda 20% ako su poslovni prostori)… ali na iskazanu kiriju treba dodati troškove gasa i struje koji prosečno iznose oko 100 eurića. Obrni, okreni, prosečna cena stanova je oko 700, 800 eura za veličine od 40 pa do 80 m2 (nema neke razlike), plus napomenuti troškovi za struju i gas, sve u svemu oko 800,900 eura. Najkorisniji sajtovi za stanove bez provizije su mi se pokazali derstandard.at i bazar.at , pored njih još i willhaben.at , ali su tu uglavnom stanovi koje nude agencije, odnosno sa provizijama.

POSAO

Sad vidim da nisam ni napisala, par dana pre nego što sam krenula za Beč imala sam intervju sa jednom ogromnom firmom. Naime, poslala sam CV sa propratnim pismom u kome sam navela da sam sledeće nedelje u Beču i da će verovatno broj telefona biti nedostupan, te da me kontaktiraju mail-om. Sledeće jutro me je probudio poziv iz Austrije. Bila sam oduševljena prvim efektima napomene da sam maltene već u Beču. Odmah smo obavile telefonski intervju, klasična HR pitanja i odmah mi je zakazan Skype intervju sa članovima tima u kome bi trebalo da radim. I taj intervju je prošao odlično, ali s obzirom da sam tako mislila i za nekoliko prethodnih intervjua u Srbiji, znala sam da ne treba da očekujem previše.

Iznenadjenje se desilo dan pre nego što je trebalo da krenem za Beč, dok sam stajala u banci da kupim putno osiguranje (da u BANCI, Credit Agricole, imaju odlično putno osiguranje na godinu dana koje košta isto kao i osiguranje u osiguravajućim kućama za 10 dana!!). Zvala me je regruterka i rekla da me poziva na intervju u kancelarijama u Beču i odmah dala vreme i datum. Malo je reći da sam bila oduševljena!!!!! Datum je bio za celu nedelju kasnije, ali dobro, taman dok se smestim, priviknem ili po naški “otkravim”!

Došao je i taj dan intervjua, već sam navikla na baratanje sa google mapama i fantastičnim bečkim prevozom, otišla pred ogromnu, samo njihovu, zgradu, na odličnoj centralnoj lokaciji. Ljubazna HR-ica i vrlo simpatični članovi tima su me super dočekali, atmosfera jako prijatna, opet malo uobičajenog ćaskanja, jedan kratki stručni test, još malo formalnog ćaskanja, pa pokazivanje radnog prostora i kantine i onda malo neformalnog ćaskanja. Na mene je sve to ostavilo jako pozitivan utisak. Rekli su mi da će mi javiti u roku od dve nedelje konačan ishod intervjua.

Ahhh….ko će čekati dve nedelje u nebranom grožđu?!!?

U medjuvremenu sam odlučila da nadjem neki poslić, čisto da zaradim malo para da ne trošim štek koji sam ponela i koji čuvam za kirije koje me čekaju. Dal sam napomenula da vam treba nemački jezik ako hoćete da živite u Austriji? I to, ono, baš vam treba?? I tako sam ja završila u jednoj velikoj firmi, gde naravno da bez jezika možeš samo da čistiš. Neiskusno, vrlo neiskusno izabrala sam da budem sobarica u hotelu. Ponudili su ugovor na 20 sati nedeljno (što je dovoljno da bi bili prijavljeni na zdravstveno, penziono i sl. , minimum je 14 sati za to), satnica malo viša od najjadnije, 5 dana nedeljno. Prihvatim ja, velim, ne može biti baš toliko loše, malo vamo, malo tamo, polagacko središ par soba koje ti dodele za tih 4 sata dnevno i super. E, pa…možda bi to tako bilo u nekoj normalnoj državi… uppsss pa ja sam kao sad u normalnoj državi…ali gde naši pipnu tu trava ne raste. Dakle, tih 20 sati, može da se produži do beskraja ako ti ne završiš svoje sobe, kojih je minimum 15 tak, normativ je 15 minuta po sobi. Plus, moras posle da obavljaš dodatne, propratne poslove bacanja djubreta, punjenja kolica, usisavanje hodnika i šta ti još smisle. Dakle posao tamo izgleda ovako: “4” sata juuuuuuriš kao muva bez glave, bez sekunde praznog hoda, u potpunoj histeriji (i one što rade po godinu dana, pa su brze i iskusne…) zato što ti na kraju plate po sobi!!!!!!! Dakle satnica je potpuno nebitna, plaćaju po sobi. Nameštanje onih kreveta samo oduzima 15 minuta, a onda treba sve izglancati, oprati, izbaciti i ubaciti peškire, usisati i obrisati prašinu i podove, i još namestiti milion sitnica kao blokčići, olovke, toalet papir posebno presaviti, djubre itd itd…jasno vam je da je za jednu sobu potrebno baaaar pola sata, BAR!!! A ako hoćeš ljudski da zaista bude sve dezinfikovano kako treba i da jednom krpom ne brišeš i WC šolju i uzglavlje kreveta, da opereš ruke izmedju pranja wc šolje i diranja ostalih stvari, običnom čoveku treba sat vremena minimum. Zaključke izvucite sami…Te žene su mašine, koje ne razmišljaju niočemu i niokakvim posledicama po zdravlje, ni svoje ni tudje, već samo o normativu koje treba da ispune da bi zaradile pun fond sati za koje rade.

Biti sobarica mi je bilo na spisku stvari koje bih volela da probam, eto ga, CHECKED i hvala lepo niiiiikad više. Izdržala sam cele tri smene i danas dala otkaz. Na tom spisku ostalo je samo to da probam da budem šankerica, čudna mi neka lista, ne pitajte…. Možda ću i to da probam u ovih nekoliko dana dok ne dobijem posao u struci.

Juče kad sam se mrtva umorna, polomljena bolje reći, vratila kući, cimerka je držala čas nemačkog jednom dečku, te sam ja pokupila svoje stvari i otišla u jedan pušački kafić. Ovde je stvarno milina, ima puno pušačkih kafića ali isto toliko puno nepušačkih, pa ko kako voli. Dok sam sedela tamo i zvala redom ljude da se malo ispričam, zazvoni mi telefon. Zove me HR-ica iz one firme što ih čekam. Kaže, proces se malo odužio i izvinjava se, te da li bih mogla da dodjem na razgovor sa članovima drugog tima, volela bi i njima da me predstavi. Pih, ajde, to opet produžava proces, ali bolje to nego “Thank you but e.b.g.a”. Kroz glavu mi je jedino prošla misao šta da uradim i kojim sredstvima da se dopingujem da bi na tom razgovoru izgledala iole ljudski, a ne kao ofucana krpa (kad god sam se pogledala u ogledalo sama sam sebe uplašila), posle rada u hotelu. Celo veče sam pravila plan kako to da izvedem, i prvenstveno šta da radim i kako da sredim sve sobe na vreme, jer razlika izmedju zvaničnog mog radnog vremena (koje smo rekli da veze nema sa realnošću) i zakazanog intervjua je bila samo sat vremena, a meni je odatle do firme trebalo 27 po google mapi kojoj, baj d vej, možete apsolutno verovati u Beču!

Spakovala sam poslovnu odeću, šminku, cipele, češalj, kremu za ruke i sve ostale boostere lepote, da se iz pepeljuge pretvorim u ženu. Sreća me je pogledala, te sam i taj dan radila sa još jednom ženom umesto sama (što je bilo po planu), te smo nas dve uspele taman na vreme da sredimo tih 15tak soba i propratne aktivnosti. Usput sam dala i otkaz, ljubazno, vrlo ljubazno, i osetila veliko olakšanje što me i sutra ne čeka pakao.

Razgovor je prošao opet odlično, posao je faktički isti, drugi tim. Ljudi u ovoj firmi su stvarno baš po mom ukusu, vrlo su blagi, nasmejani, profesionalni, postavljaju lepa pitanja, daju lepe odgovore, ma…sve mi odgovara. Odgovor očekujem do sledeće srede! May the force be with me!

Eh da, moje oduševljenje… u Beču i staro i mlado piči na trotinetima. Kada sam išla prvi put na razgovor u firmu, naišla sam na ovo:

Parking, zapravo deo parkinga, ispred vrtića!!! Potpuno sam se oduševila i već stavila na listu kupovinu 5 trotineta!

Da, ako se neko zapitao, deca mi nedostaju do bola, iako znam da su u sigurnim rukama, ne mogu da dočekam dan da ovde sredim uslove. Cilj, maksimum za mesec dana!

Do daljnjeg…

You may also like

10 Comments

  1. super ti je blog, nadam se da ga neces zapostaviti. molio bih te da napises nesto vise o samom procesu ucenja madjarskog i dobijanja drzavljanstva, kao i da li si uzimala i licnu kartu (posto sam cuo da je nesto komplikovanija procedura za l.k. u odnosu na pasos, ali da je l.k. jednostavnija). updejtuj nas pratioce i kako ide vrtic 🙂 sve najbolje ti zelim u najboljem gradu za zivot na svetu! 🙂

    1. Cao Slavko, kao sto vidis malo sam zapustila blog, ali sve pamtim pa cu da zapisem. Razlog je jednostavan- komp nam je trenutno povezan za tv, i tesko je doci do njega. Na to dodas i mrzu i eto ti ???? Ali ovih dana cu sesti i napisati nesto novo.
      Oko procedure sve bitno sam vec zapisala, najbitnije je sesti i ozbiljno uciti.
      Uzela sam i licnu kartu, u istom momentu kada sam vadila i pasos. Nema nikakve komplikacije i LK je besplatna. Podsecam samo da sam ja vadila dokumenta u Segedinu. Vrlo verovatno da je u Srbiji drugacija procedura. Poseti one linkove sa forumima koje sam postovala tamo je sve do detalja objasnjeno.

      Sa vrticem ide sjajno, deca se bez problema snalaze, u skoli je maaaalcice teze sa starijeg, ali guramo. Puno zavisi i od samih vaspitacica i uciteljica. Cista lutrija. Pisacu i o tome????
      Stay tuned! Puno pozdrava!

  2. Divno! Bas zivotno 🙂 Ma lepa je i ta lista.. bolje probati pa znati .. <3 za trotinete. A u struci na intervjuu pricate engleski?

    1. Pozdrav Miro! Svako ima neke svoje bubice valjda 🙂 Svi intervjui na kojima sam bila su bili na engleskom jeziku. Problem je bio naci firmu koja ne trazi nemacki. Pozzdrav!

  3. Kako si ti hrabra zena! Zadivljena sam.. sreca ti se osmehnula jer.. nisi odustala !!! Moze li kontakt za profesoru madjarskog? Ja sam tek posla u tu avanturu i treba mi dobar/najbolji/ profesor. Zelim ti svu srecu sveta-jer ti to definitivno zasluzujes!!! ???????? /Moja mail adresa: EDITED Hvala punoo/ ????????

    1. Mina, hvala na lepim recima i naravno zelim i ja tebi da ne odustanes! Put je trnovit, ali definitivno se isplati. Upravo cu da sednem i da probam da napisem sve sto sam propustila da napisem 🙂 Dosta toga se izdesavalo i sve vrlo pozitivno. Broj profesorke cu ti poslati u mail-u. 🙂 Sve najbolje!!

  4. Pozdrav, možda je do mene ali ja sad ne kontam jel ste se preselili u Beč ili u Madjarsku negde?

    Bravo za hrabrost i istrajnost!????

    Lp

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.