Prvo gastarbajtersko leto

Dok sam živela u Srbiji, i gledala i slušala gastra-priče, onako besna od celokupne situacije koja me okružuje, uvek sam mislila: “Da sam na njihovom mestu, ne bih se osvrtala a kamoli letovala u Srbiji”. Činjenica je da ti kuća nedostaje, da ti prijatelji nedostaju, da ti rodbina nedostaje. Nama su prijatelji dolazili, ostajali po nekoliko dana, sve je to super, ali nedostaje ona kućna rutina. Tvoj kraj, tvoj kafić, tvoje komšijsko kuče koje vrši nuždu na sred ulice a gazda ne pokupi. Kad smo već kod minulog kučećeg rada- i ovde, usred ugladjenog Beča, kučići obavljaju istu stvar po ulici i pojedine gazde ignorišu. Istina, dosta manje nego kod nas, ali braon gomilice se mogu videti vrlo često! Kada sam u prošlom postu rekla da bih uradila sve isto, ali bih možda malo više razmatrala Švicu ili Nemačku upravo sam na takve stvari mislila. I na ulici ima mnogo više djubreta, i kad u parku piše zabranjeno uvoditi kučiće,  može da se nadje po neko, bez povodca…. Da ne budem pogrešno shvaćena, ceo život sam imala kučiće i njihov sam fan, ali u zemlji gde stvarno imaš obezbedjeno mesto, zapravo gomilu mesta gde možeš slobodno da šetaš psa sa ili bez povodca, pa ispoštuj zabranu tamo gde je ima. Zašto? Zato što se moje dete prvo, zaleće na svaaaako kuče koje vidi, bilo ono veliko, malo il ogromno uprkos tome što mu svaki dan trubim o tome da to ne sme da radi i kako treba da se ponaša kad vidi kucu. Verujem da ima još takvih malih, neustrašivih ljubitelja pasa i stvarno mislim da nije bezbedno. Da se vrnem na temu, dakle, čovek bi pomislio da je ovde stvarno sve (pre)uredjeno, ali nije. Malkice popuštaju pod pritiskom gomile i baš mi je žao. Sa druge strane, da me pogrešno ne shvatite, i dalje je nebo i zemlja u odnosu na “red” u Srbiji i trude se da doskoče promenama i red održe 🙂

Malčice u rikverc da se vratim, muž je dobio regularan posao, tako da oboje radimo. Sa jednom platom ovde nije najsjajnije živeti. I to ‘nije najsjajnije’ je opet neuporedivo bolje nego u Srbiji. I ko zna ili zna nekog ko zna, postoje razna socijalna primanja i država je velikodušna prema svojim gradjanima i poreskim obveznicima. Plaća se sve ali dosta toga možeš i da dobiješ nazad. Sa jednom platom, petočlana porodica živi bez brige o egzistenciji. Bez luksuza, ali bez brige o egzistenciji. Koliko se sećam, u Srbiji sa dve, ne tako loše plate (i eventualno nečijom penzijom), opet moraš da se snalaziš i presipaš iz šupljeg u prazno.

Pre nego što se žmu zaposlio, dogovorili smo se da svakako odemo do Beograda i da krstimo dvoje mladje dece koji ostadoše nekršteni i proslavimo ćerin rodjiš sa njenim drugarima iz vrtića. Starijem smo uplatili letovanje sa bivšim učiteljem i drugarima. Rezervisali smo datum krštenja, preko Vibera organizovali što se moglo organizovati telefonom, uz pomoć prijatelja organizovali sve ostalo što ne može telefonom i maltene došli ko gosti na sopstvenu proslavu. Kako je žmu ipak počeo da radi i nije imao ceo odmor (nije imao odmor uopšte), uspeo je da uzme nekoliko slobodnih dana a ja sam najavila odmor od deset dana, sa mogućnošću produženja za još nedelju dana. Uredno, početkom jula, tj sa junskom platom, legla mi je i čuvena “Urlaub” plata. To u praksi znači uz celu moju platu legla mi je još jedna cela, zapravo nešto veća plata! To je taj austrijski raj. I to se dešava još jednom pred Božić. Posle par dana, zaputismo se za Beograd. Sa televizorom i ostalim poklonima za familiju, poklone za decu rodjaka i decu prijatelja, u velikom, gastra stilu. ‘Fala Bogu, ima nas.

Prvih par dana, da ne kažem celo letovanje, prošlo je u jurnjavi. Prvih dana oko rodjendana i krštenja, posle oko vidjanja sa prijateljima i obilaženja svih onih dragih mesta. Bez kola (osvrnuću se i na to nešto kasnije)! Naravno da sam produžila odmor kao što sam i najavila, i ako sam bila ubedjena da neću i da će mi biti dosadnjikavo. S obzirom na tempo koji sam imala od oktobra 2017 do jula 2018, trebalo bi mi tri takva odmora samo da se oporavim!

Što se tiče kola, i žmu i ja kao da smo rodjeni u kolima, u Beogradu se i do prodavnice iza ćoška išlo kolima. To jeste bilo preterano, ali sam i dalje mišljenja da je beogradski javni prevoz krš i neorganizovan i negde ne možeš ni da stigneš prevozom. U Beču, javni prevoz je bez premca, sve je povezano i gde god da ubodeš prst imaš prevoz i imaš da presedneš. U Beču ti ne treba auto, sem ako hoćeš vikendom da odeš negde van grada. Malo da podkačim i cenu tog prevoza. U Beču plaćam prevoz 33 evra mesečno, odnosno jedan evro dnevno za neograničeni broj vožnji u svim prevoznim sredstvima uključujući i voz. Za djake je 70 evra godišnja karta! Naravno da postoje popusti za studente i penzionere, ne znam tačno koja je cena. Koliko je u Beogradu mesečna karta? A u jednom pravcu, da ne kažem sedamdesetominutna il tako nekako? Pa samo ti treba toliko minuta da se prevezeš tih par kilometara u jednom pravcu, možda i još jednu da otkucaš. No, vozila sam se beogradskim javnim prevozom, sa gastrabajterskom platom i živcima na odmoru, može mi se. Ali, ako vam je lakše, ni u Bečkom prevozu nisu sva vozila klimatizovana. A i ona koja jesu nisu uvek rashladjena iz ko-zna-kojih- vozačevih razloga.

Prvobitan plan je bio da muž ostane tih ~5 dana, ja 10 a deca do početka-sredine avgusta kod bake. Na kraju je ispalo 5 za muža, 17 za mene i dečake a septembar za devojčicu 🙂 Što? Pa zato što malenu možeš na kraj sveta da vodiš a sa banditima treba izaći na kraj. Ali, ne samo to, planirala sam neki kamp u Beču za najstarijeg. Kamp organizuje grad Beč, i deca besplatno uče nemački i imaju sportske aktivnosti, dve nedelje od 8 ujutru do 5 poslepodne. Zapravo nije baš potpuno besplatno, već 50eur a ako donesete potvrdu o malim primanjima onda je za DŽ. Medjutim,  kad sam otišla da ga prijavim, ispalo je da nema mesta…ili ti kasno Marko na Kosovo stiže. Treba se navići na to planiranje mesecima unapred. Mislim da sam negde već spomenula da je tabla za odmore u mojoj firmi bila do detalja popunjena sa odmorima zaposlenih (moja kolona je bila prazna do 28.juna) još u februaru. Kad kažem do detalja, mislim da 1. februara oni znaju gde će biti 23. septembra a zatim 5. oktobra, ovde dva dana, ovde jedan, ovde tri…Na kraju sam mu uzela privatnog profu nemačkog. Svaki dan preko Skajpa, 1.5h. Rezultati su bili vidljivi. Najmladji je išao normalno u vrtić a žmu i ja na svoje radne zadatke. Malena je uživala sa bakom, sestrama i drugarima u Beogradu sve do polaska u školu, 3.9 🙂

Za ovo leto kažu da je bilo najtoplije u “novijoj istoriji” u Beču. Veliki minus za Beč je nepostojeća klimatizacija po stanovima. To ne postoji! Eventualno u novijim zgradama postoje centralne klime. Ugradnja klime je nemoguća ili preskupa, zbog propisa o fasadama i ko zna čega. Ja, opet, kao rodjena sa klimom, radi po celu godinu u Beogradu, što na ‘ladno što na toplo, imala sam problem sa tim. Ali, ruku na srce, spoljna klima je ovde stvarno dobra i bilo je baš baš vruće po stanovima samo jul i avgust. I opet to baš baš vruće nije vruće kao kod nas, da ne možeš da dišeš i izadješ na ulicu i da si mokar od znoja. Čim zadješ u hlad veoma je prijatno i nimalo vruće. A hlada ima maltene svugde po ulicama. Za stan smo nabavili nešto kao pokretnu klimu, više ventilator sa nekim vodenim hladjenjem, odradilo je posao.

Svakako…zaključak za prvo gastarbajtersko leto – Sehr Gut, ništa posebno!

 

 

 

 

You may also like

4 Comments

  1. Хвала на апдејту! 🙂 једно питање – да ли урлаубсгелд зависи од тога колико дуго си претходно радила у тој фирми? Тј.добија ли га и онај ко ради нпр.тек месец дана? И јошшш једно – да ли је постојала могућност за супруга да похађа неке бесплатне курсеве језика? Хвала на одговорима! Поздрав!

  2. E pa vako…urlaubsgeld generalno nije obavezan za poslodavca. Ali, u 99% slucajeva ga isplacuju, cak i nasi. Stim sto mogu da manipulisu i sa racunicama. Ali, koliko sam ja shvatila i da gledamo neku regularnu i korektnu firmu mislim da to funkcionise ovako: Posto isplacuju te bonuse dva puta godisnje, mislim da im je osnovica 6 meseci. Sve i da radis jedan dan, on ce da ti isplati proporcionalno koliko si radio u odnosu na prethodnih 6 meseci. Prihvati ovo savelikom rezervom jer ne znam preciznu racunicu. Ono sto mogu da ti sa sigurnoscu kazem, ja sam za pola godine rada, mozda neki dan vise, dobila punu platu.
    Besplatne kurseve mislim da nigde neces naci. Veliki popust na kurs nudi WAFF(https://www.waff.at/en/), ali treba neke uslove ispuniti i naci skolu koja saradjuje sa njima.

    Pozz

  3. Istrazujuci na netu kako da se iselim iz Srbije, naletela sam na Vas blog. Procitala sam sve postove, malo je reci da ste sjajni. Ta upornost i hrabrost koju posedujete na kraju se isplatila.
    Ja ne znam ni odakle bih pocela. Shvatila sam da je najbolja opcija za pronaci posao, biti u Becu i traziti, ali to mi je za sada nemoguca misija, prvo skupiti novac za stan, pa pronaci stan, doci na lice mesta i traziti posao
    U svakom slucaju hvala Vam puno sto ste svoja iskustva podelili sa nama.
    Sve najbolje Vam zelim, pozdrav
    P.S. Ako uspedm da se iselim iz Srbije, rado cu pisati o tome 🙂

    1. Hm, izvinjavam se stvarno, nekako se desilo da nisam videla komentar ranije.
      Hvala na javljanju i lepim rečima! Da, potrebna je hrabrost i potrebno je nešto novca ali ako imate regularne papire ja toplo preporučujem da se upustite u avanturu.
      Za stan postoje opcije da sa nekim i delite za početak (takozvani WG stanovi a i ima oglasa za iznajmljivanje kreveta). Bez papira, ne bih vam preporučila nikako.

      Želim vam da vam se ispuni želja! Ponavljam, ako imate papire, skupite hrabrost i samo krenite, posle se sve slaže kao lego.

      Pozdrav!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.