Rekapitulacija – prvih šest meseci u Beču

Opala, eve me! Dočepah se kompa, a i žmu je krenuo na put pa eto idealne prilike.

Čisto radi hronologije dogadjaja, poslednje o čemu sam pisala može se naći ovde .

Prvo i prvo, već je prošlo  sedam meseci od kako živim u Beču, drugo i drugo već je prošlo više od četiri meseca od živimO u Beču! Tačnije od 7. Februara. Neverovatno brzo leti vreme! Kad se osvrnem, poprilično sam tačno predpostavljala vreme i ispunjavala ciljeve.

Ukratko:

  • Odlučili smo se za stan koji je manji, možda malo i skuplji od ostalih (mada kao što sam napomenula u prethodnom postu, cene stanova su poprilično izjednačene u svim krajevima) ali bliži poslu i infrastruktura kraja je odlična- odličan prevoz, puno raznoraznih marketa iza ćoška, puno parkova za decu… U pitanju je 14. bezirk. Čisto radi poredjenja, gledale smo i jedan u elitnom 19. bezirku, koji je bio veći, možda malo i lepši i čak jeftiniji, ali poveezanost sa prevozom jako loša. Ipak nam se nije gubilo od dana da provodimo po dva sata u prevozu. Odavde mi treba 20 minuta do pola sata i u centru sam zbivanja. I ima zeleni zid 😉
  • Radim u istoj firmi, nisam se pokajala što sam njih odabrala. Ekipica je vrlo simpatična a posao mi je zanimljiv zato što zapravo pokrivam dve pozicije. Kada sam menjala podatke na  Linkedin profilu bila sam u ozbiljnoj dilemi da li da stavim obe pozicije koje u firmi obavljam, jer zaista mislim da bi me odmah shvatili kao neozbiljnu. Meni je super, napredovala sam, vrlo sam ponosna na to šta sam uspela da napravim za ovo kratko vreme. Pored nekoliko ozbiljnih sajtova koje sam dizajnirala i razvila za velike austrijske klijente, uspostavila sam ceo framework za automatsko testiranje i pokrila automatskim testovima najvažnije delove aplikacije. Za sad. Ja zadovoljna, klijenti zadovoljni, poslodavci vrlo zadovoljni. Win Win Win situacija.
  • Sva deca idu u škole i vrtiće. Doduše najmladji samo na četiri sata, zato što nam tata još uvek ne radi. I odgovor smo duže čekali nego što je to bio slučaj sa ćerkom. Ono je ipak bio rekordni prolaz od deset minuta. Svakako ništa dramatično, svega nekoliko dana, opet jer  je i tata sad tu i tata još uvek ne radi. Sa ćerkinim vrtićem vrlo smo zadovoljni, naročito što ima dve tri žene koje pričaju srpski, te mogu da se sporazumem u ključnim momentima. Takodje i direktorka se uvek trudi da priča engleski, i ako vidim da joj je teško, ali ima volju. Sa vrtićem mladjeg je apsolutno drugačija priča, glavna teta je potpuno nezainteresovana za priču na engleskom, jedva sam i upis obavila (htela je da me vrati, da dodjem sa prevodiocem, dobih je na šarm-jedva). Pored toga nije baš ni prijatna, što je ovde retkost. Makar i lažni ali osmeh je uglavnom prisutan u školskim ustanovama. Sa školom najstarijeg sam do skoro bila poprilično razočarana i to zaslužuje poseban post, alii posle moje male asistencije stvari su se naglo poboljšale. Ćerkin nemački ide fantastično, savršeno se sporazumeva sa drugarima (kojih sada ima puno) i razume vaspitačice. Ne ume još uvek da traži od njih sve što joj treba ali, cenim, i to će se ubrzo dogoditi. Najmladji ćuti, ne progovara, ali osećam da će da se razvergla uskoro. Plašim se da ga nećemo razumeti. Jedino “Nein” izgovara sa velikim zadovoljstvom. Najstariji ima dodatne časove nemačkog u školi, naravno da je bio očajan na početku i sa stavom da on to nikad neće naučiti. Medjutim stvari se menjaju na bolje. Sigurno je mrzeo moju odluku da ga iščupam iz njegove škole, od njegovih drugara i bacim medju neke “strance” koji ga “ne vole”, ali vidim da ga polako popušta tuga i da sa sve manje otpora prihvata situaciju i nove okolnosti.
  • I u školama i u vrtićima (od najmanjih dvo-trogodišnjaka) stalno vode decu u daleke obilaske, duge šetnje, izlete. Bilo kiša, sneg, sunce. Javnim prevozom. Svaki dan su napolju.
  • Svu papirologiju smo završili:

    *O tim stavkama ću posebne blogove da napišem, mislim da će nekima biti od koristi.

  • Čekamo da tata nadje posao. Ovo se ispostavilo kao vrlo težak zadatak. Priznajem, iznenadjena sam. Ali ovde u Beču ima strašno puno prevaranata, i dosta rada na sivo ili crno. Nažalost, glasine su istinite, gde naši puste pipke tu trava oće da posustane. A ovde naših ljudi ima stvarno puno. I većina naših “biznismena”, koriste svaku priliku da zavrnu koga mogu, bez ikakvog blama maksimalno koristeći tudju nepovoljnu situaciju. Ta im je omiljena. Obaraju cenu radnog sata ispod dozvoljenog, ljudi rade bez ikakvih beneficija jednog uredjenog sistema zbog kog su i napustili zavičaj. Najčešći primerak je, ako imaju radne papire, da ljudi budu prijavljeni na deset sati nedeljno, a rade i više od 40. Ako naidješ na “poštenog” gazdu on ti na crno isplati ostatak para. Ali nažalost ima i toga da ljudi crnče po mesec dana a budu isplaćeni samo za to što su prijavljeni. Sa prijavom na deset sati nemaju prava ni na zdravstveno osiguranje. Ljudi prihvataju, iz muke. O onima što rade potpuno na crno, tu tek ima izrabljivanja, ne želim ni da znam. Naravno ima i poštenih ljudi, spremnih da zaista pomognu. Čast njima. Ne daju se Austrijanci, sistem još uvek funkcioniše i nadam se da će tako i ostati. Sada kada bih opet birala možda bih pre izabrala Nemačku ili još bolje Švicu. Mada mi ležernost Austrijanaca ipak odgovara.
  • Kupili smo prevozna sredstva, tri trotineta i biku. O kolima nismo razmišljali uopšte, apsolutno su nepotrebna za svakodnevni život u Beču jer je javni prevoz zaista fantastičan. Ali, kada smo došli do teme letovanja, shvatili smo da bi nam ipak koristila. Pet karata kuda god da kreneš i troje dece po kombijima i avionima nas je navela da ipak možda u nekoj skorijoj budućnosti i kupimo neki auto. Ovde se vrlo često vide stara vozila koje retko i po Beogradu mogu da se vide, to me je baš začudilo. I to i to što ih toliko boli uvce kako se oblače i šta nose. Primetila sam da vole da nose obuću baš dok se ne raspadne. Ne može niko da me ubedi da ne mogu da kupe novu, jer ovde svako ima za toliko i može baš jeftino i da se nadje. Jednostavno su izgleda nezainteresovani. Ne može ništa da se globalizuje, pa ni ovo, ali to je samo neko moje zapažanje.
  • Vratili smo (skoro) sve dugove koje smo imali u Srbiji uključujući i jedan kredit. Zadužili smo se ovde u banci, po duplo povoljnijim uslovima. Ali, kad dodje druga plata u kuću, verujem da ćemo brzo i tog duga da se rešimo. Sa jednom platom i porodicom ovde nije baš lako. Ali moja plata nije loša, dobili smo dečiji dodatak i uz malu pomoć banke ama baš ništa nam ne fali. Pokrivamo sve što nam je neophodno pa i ono što nam baš i nije neophodno. Još kad legne ona 13….pa 14….
  • Nemamo nikakvu nostalgiju prema majčici Srbiji. Dobro, možda i imamo, ali lek za to nalazimo u naslovima srpskih novina, koje naravno da pratimo. Ni ovde verovatno vesti nisu božanstvene, ali bar ih ne razumem i još bitnije ne primam ih lično.  Gledamo svoja posla i možemo da živimo pristojno. Prodju me ponekad misli da bi nekad možda i mogli da se vratimo, ali, nažalost, nažalost, nažalost stvarno mislim da je situacija dole poprilično beznadežna. I opet napominjem, najmanje zbog finansijskog aspekta. Ja pelcer za trpljenje gluposti još uvek nemam. Što bi rekla Seve “Malko mi je popustila izolacija na živcima”.
  • Fale nam prijatelji i rodbina, ali tu je Skajp i Viber, te i nije nepodnošljivo. Skuvamo kaficu, pa preko ekrana.
  • Nemački još ne učimo aktivno, nisu se još stekli uslovi, ali nam je definitivno na listi prioriteta. Vrlo je neprijatno kad si funkcionalno nepismen. Za normalan posao, evo mom mužu, pa i meni da bih mogla u budućnosti da biram kompaniju, vrlo je neophodan. Ovde se ljudi jako jako slabo do nikako koriste engleskim jezikom.
  • Imamo mnogo više slobodnog vremena nego što smo ga imali u Srbiji. Ona priča samo “kuća-posao” na trulom zapadu, ne drži vodu. Pre bih rekla da je takva situacija u Srbiji, a još na kraju meseca nemaš ni račune da pokriješ. Ovde normalno da radiš, ja lično od 8-16, neki od 9, neki od 6. Ali posle posla možeš da izadješ, uglavnom rasterećen bilo kakvih briga sem na šta ćeš da utrošiš to vremena što ti je ostalo do kraja dana. Ako ti nešto treba, kupiš a ne kalkulišeš da li da platiš struju il da kupiš majcu ili cipele deci. Radno vreme prodavnica (supermarketa) u Beču uglavnom je do 20h. Prodavnice obuće, odeće i slično uglavnom rade samo do 18h, eventualno 19h. Nedeljom rade samo turske prodavnice, koliko znam prozivzakonito, nekoliko dežurnih marketa i kiosci brze hrane. Sve ostalo je nedeljom zatvoreno. To ume da bude malo nezgodno, naročito nama koji smo navikli da možemo da trošimo pare (koje nemamo) 24h/7 u raznoraznim marketima. Generalno mi se svidja, sve nabaviš ranije i nedelja ti ostaje samo za uživanje.

Zaključak:

Zadovoljna sam, vrlo sam zadovoljna šta smo postigli i za koji period. Da, Austrija, tačnije Beč, nije baš san snova, ne teče med i mleko i ima paralelan život. Crna linija i bela linija. Ko ide crnom, sigurno mu nije lako, ko uspe da se uhvati i da se drži bele može da uživa u jednom blagostanju, miru i poštovanju. Ako me pitate da li bih sve opet isto uradila, moj odgovor je DA (ako izuzmemo da bih možda, samo možda, više razmatrala opcije Švice ili Nemačke). Vredelo je svakog truda.

Do daljnjeg….

You may also like

10 Comments

  1. drago mi je da sve fino tece, hvala na novom postu! molim te da napises nesto i o trazenju stana, svim troskovima i proceduri

    1. SS, peripetiju trazenja stanova sam provlacila kroz nekoliko postova, ali suma sumarum je ovde https://emigracija.info/preseljenje-u-bec/ Mi smo nasli stan, bez maklera, tj bez provizije na jednom od onih linkova koje sam stavila u gore navedenom postu. Naravno, depozit uvek ide, i to ne moze nikako da se izbegne. Uglavom su to tri bruto kirije, mada mozda neko bude raspolozen i pristane na dve. Mozda cu da sednem i veceras napisem ceo post samo o tome.
      Pozz

  2. Svaka cast na hrabrosti i upornosti! Kao da citam neku knjigu, a ne crtice iz svakodnevnog zivota 🙂 Moja porodica se sprema na slican korak, na selidbu iz jedne strane drzave u drugu. Takodje razmatramo Austriju ili Nemacku, najvise zbog blizine Srbiji. Hvala na svim smernicama i savetima! Pozdrav i srecno u svemu!

  3. Да ли сам добро разумео да је упис у вртић могућ практично током целе године (изузев распуста)?

    1. Da moguc je, uvek sem praznicima. I u toku skolskog raspusta, ako ste na to mislili. Vrtici rade stalno. Naravno u slucaju da imate prijavu boravka i da radite. Sve se zavrsava online, vrlo brzo ????

  4. A не, не пропуштам постове! Леп провод на мору, можда неки текст следи о томе…? 🙂 Поздрав!

  5. Cao,
    Imam 2 pitanja.
    1. Posle koliko vremena moze da se uzme kredit?
    2. Da li vrtici ne rade kada su raspusti i kada su praznici. Ovi pitam iz razloga mi je jedan prijatelj rekao da mora da se snalazi i desi se npr. da se praznik pada u cetvrtak, a da vrtici spoje praznik sa vikendom, pa ne rade u petak. Tako da on mora da uzima slobodan dan od godisnjeg odmora da bi cuvao dete, jer vrtic ne radi. Doduse ovo je u Minhenu, ne u Becu, ali pretpostavljam da je slicno.

    1. Cao Bojane!
      1. Posle 6 meseci od otvaranja racuna, naravno uz potvrdu da primas platu. Bar je tako meni bilo, mozda je u nekoj drugoj banci drugacije.
      2. Vrtici rade kada su raspusti, kada su drzavni praznici nista ne radi pa ni vrtici. I meni se desila cudna situacija, vezano za spajanje praznika, Oni pitaju da li dovodite dete ili ne i moze da se desi da vase bude jedino prijavljeno. To se meni desilo, pa sam i ja uzela slobodan dan da ne bi bio sam. Ali RADE, cak iako nijedno dete ne dodje, vrtic je otvoren. Druga stvar su skole. Skole NE RADE i imaju gomilu tih slobodnih dana ne vezane za zvanicne praznike. To je veci problem, ja sam potrosila gomilu dana od odmora samo zbog toga ili sam radila od kuce. Naravno, postoji i tzv HORT, tj kao produzeni boravak u Srbiji. Ali opet ista prica kao sa vrticem (mnogi vrtici ustvari vrse tu uslugu popodnevnog cuvanja dece), moze da se desi da vase dete bude jedino. Za razliku od vrtica koji je besplatan (zapravo 65 eur za hranu), Hort se placa i to dobro. 200e gradski a privatni 300e mesecno, a za te specijalne dane se jos doplacuje.
      Obratite paznju pri biranju vrtica na radno vreme. Neki rade do cetiri – pola pet neki rade do pola sest- sest 😉

      Pozdrav

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.